Srpski književni glasnik

А 5 ита M

CP H-C”K M КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК. Књига ХШ, БРОЈ 8. — 16 ДЕЦЕМБАР, 1904.

ЗИД УСКНА Ћ. (Kpaj.)

Испред шта ће Смахил-ага Ченгијћ ударити на Дробњак, који се бјеше одметнуо, да утефтиши рају и покупи харач, пошље момке те нађу Мата Глушца и доведу му га у Липник на кулу.

— Здраво у господе! — поклони се Мато и приступи СОмахил-аги, који, пушећи јањиџу из такумли чибука, сјеђаше на сарајевској серџади прекрштених нога n присркиваше црну каву из мерџанли филџана.

— Добра ти срећа, Мато! и добро ми mom o! Жив био!.. Отур! Донес'те му ракију,.. кахву! Духаниш лиг — дочека га Смахил-ага, ограшен.

— Јок, валај, честити аго! Но ето изгерељах, теке да виђу што ме зовеш, — зађе Мато, сједајући уз царскога капиџибашу.

Пошто се куришу, рећи ће Смахил-ага: — Знаш, болан не био, што сам те зваог

— Окле знам, свијетли господару!7 — одврати му Мато лукаво : — Твоја влас“ и господетво, а твоја памет — па ти се може. Ја, раја те раја, џабе измећар !

— 'Ене гле, кучкића! Ти не мо'ш, бива, да не пецнеш... Но да ти, џанум, кажем која је. Науман сам скупит' војску и јехнут' на та“ ћафиреки Дробњак, e ce похасио па не признава никог жива на дуњалуку; не

36