Srpski književni glasnik

И ИУШИХЈДИ: Ћ, 565

преда. се и потупи поглед, узврпољи се као човјек у незгоди, па као да се на тедном е каквом добро емпшљеном досјетком ограши, проговори: ..Валај, честити аго, како ми се види: својом ћеш главом овога пута доћ' на Цетиње и Брњаш ће ти под Орловијем Кршем захрзат !“

–- Шта, кучкићу 7. Зар тако 2... Иншалах! Баш ми је то по ћеифу. То, бива, значи: е ћу умирит ону пасју скотадију. Валај, друкчије не море ни бит“. А што ћу доћ' главом на Цетиње и дито ће ми тамо Брњаш захрзат' — то ће ме, бели, позват' владика на зајафет. Неисе! — па се, весео, маши руком у џеп, извади пет маџарија и добаци их Мату у крило.

— НА ти то, кучкин сине! те купи опанке; па кад чујеш да сам тефтиш учинио Дробњак и приспио на Цетиње, бржај к мени: е ћу те показат владици, а бели ти од обојице тадекана добар пешћеш не гине. Јес' чуог — зађе капиџибаша разрахатлехисан.

— Шућур, лијепи аго! и Бог ти навио онако како

ти ја отворик! — тобош. блатосиљаше Глушац, на притрча те пољуби агу, у екут и у руку и ходе својим путем здраво и весело. i

Не прође ни мјесец дана. а стиже хабер: да. је Смахил-ага погинуо на Мљетичку у Дробњацима; да га је посијекао чувени ускочки харамбаша, Мирко Алексић, и главу му однио и хата Брњаша одвео на Цетиње, те предао владици Раду — као ратни трофеј своје војничке среће. |

— Ха, међер то Мато пророкова, кре му његов влашки! — заграјаше Ченгијћи, па, онако очајни због погибије, скоче разјарено на све стране у поћеру за здухаћем ; спреме уходе по свој Херцеговини, и растелале: ко им добави Мата Глушца, ја жива ја мртва, да ће добити стотину цекина дара и најљепше одијело и оружје уздарја.

Мато се баш тада десио на Грахову, па како чује да га Ченгијћи траже и да му пријете, знајући шта га чека у Херцеговини и Гацку, немаде куд-камо но спучи

36%