Srpski književni glasnik

564 СРпоки Књижевни Гласник.

те преко Цуца и 'Ћеклића утече главом без обзира и препрца на Цетиње.

Чим пане на Цетиње, с исте стопе ходе те приступи Светом Петру у манастиру, па се попне у КамиКулу, да посјети Смахил-агу мртва. У једном квадратном ћилеру бијаху смјештена два шиљтета; на једном постављен вјештачки труп се одијелом Махмут-паше Бушатлије, а на другом Смахил-агин. Одрте главе, и Махмутпашина и ОСмахил-агина, напуњене воском, под фесовима и чалмама, биле су насађене на машинске трупове. У рукама обојице Црногорци метнули по дугачак чибук, чије симеије бијаху вазда бошчом напуњене. 'Трупови бијаху у везу с једном даском, која до врата допирамше, и чим би ко ушао п ступио ногом на штицу, то тако бјеше удешено: да и Махмут-паша и Омахил-ага понизио скоче на ноге и учине пату посјетиоцу. Па тако и Мату здухаћу, кад уљезе. 1

— Отур, господо избрана! Сабан-хапралах, силни од сплније! — нашали се Глушац, па да буде мртав од смијеха. — Хеј, Сма'иле — мој жалосни аго! — додаде, рече ли ти стрико Мато: да ћеш својом главом доћ' на Цетиње, — а7 Не лажу ова уста, не! Ехе-хе! Ха-ха-ха!“ грохотом се засмија здухаћ.

Чим дозна Владика Раде да је Мато дошао на Цетиње, спреми по њ перјаника те му га доведе у Биљарду, прими га да не може љепше, обдари га п дозволи му: да слободно гата, врача п прориче, те тако зарађује свој насушни хљеб, кроз сву Црну Гору и седмеро Брда.

Неки Црничанин, којп се често пута намахнуо до рладике на Цетиње, п ту виђао Мата Глушца, пође у Цариград на рад. Тамо се задржи двије-три године дана; амалио је, минавао и био каваз при неком страном посланству. Једног дана се нађе у некој кафани се некаквим Турчином, који бијаше ћорав у једно око. Ступе у разговор, и, између осталога, ћоро га запита: