Srpski književni glasnik

566 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

ђеца, узјазбила се за оцем, и на јаде им, сиромасима, и омрцало и оевитало, посрћући од врачаре врачари, од попа попу, од ћивота ћивоту, од хоџе хоџи, и трошећи на љекове и љекаре. Све забадава, и још све горе. Јадни чича нити може живјети нити умријети.

баш неђе тих дана наљезе Мато Глушац кроз Бајице. Чим чују за њ, Ивови синови истрче преда њ, иретеку га, скину капу и вијећају му Бога и Светог Јована да сврати и да им види оца. Мато се болећиво склони на молбу Ивових синова, сврне им у кућу, прегледа и препипа старца, па се загледа у рачве на својој чаролијској тојази; попостаја“ малко замишљен, па махну главом.

— Шта је, стрико Мато, ако Бога знаш 7 Казуј! заћи ће узбуђено старији Ивов син, Горчин.

— Богме, Горчине, зло! — рече Мато. На Иву је пробод. Убила га је приморска здуха у оној долини под јасеном, кад је сијеко бре, на раскршћу како се обрће Инановијем Коритима. на повћенској капи, и то кором с церовије"' жила.

— А има a ичесова лијека ја ли начина да га ска-

пулаш, или ичеса — жнаш ли, чоче7 Ја смрт ја живот! — запита Ta клонули духом Горчин. — Има један — одговори Мато — само ако ти

имаш срца. Ма треба стиенут петљу. А то је: да се, ха мркне, наредиш и припашеш оружје, па с' испењеш на Ловћен, и дођеш на оно исто мјесто ђе је Иво сијек'о бре“. Ту ћеш се сакрит' при каквом дрвету и чекат' до поноћи. А таде ће наљећ' два вола, колико два најбоља бивола, један црн а други бијел —- оба без биљега. Они ће црни доћ од запада, и стајаће га бука, и бјешњеће, и задират' роговима у ривину, и кад бидне код јасена крнуће га рогом и потконат“ му се у коријен да га искрља. Они ће бијели ић' полако, једва стопу по стону — к'о рањен. А ти се добро узми на памет! Xa се примакне црни бик и задре роговима у јасен, ти разма'ни иожем и гледај да г' удариш иза обје плећке. Он ће