Srpski književni glasnik

O: ML NO AJ. NR. 569

нија казна; милости није могло бити ни за кога, а да се казна изврши приступало се свима средствима,

Жртва таке самовласне строгости био је и Мато Глушац. Он се није могао отканити свог урођеног занимања; и по достави шпијуна, који се од то доба први пут међу горским синовима појављују, књаз Данило нареди те се Мато ухапси, па га због „завођења простоте“ п „обмане народа“ пресуди на шибике преко „Баба-Јеле“.

„Баба-Јела“ је неки топ, који Црногорци у неком рату задобише од Турака, ишћераше на Цетиње и употребише за шипкавање криваца још од доба генералгубернатора Ивановића. Несретног Мата здухаћа пресавију преко топа, вежу му испод њега руке и ноге конопцима, дозову Циганина, додаду му балу љескова прућа и нареде да Мату оцијепи двадесет и пет тојага по дебелом месу. То је било у авлији пред Биљардом.

Ударци су падали као по волу у купусу, пруће се ломило и цијепало о мршаво тијело, а Мато је јуначки издржао шибике: ни да јекне. А кад га одријешише и исправише, скљока се поред „Баба-Јеле“ на тле као празна врећа; низ згрежбане му се образе отаврзоше два буриџкса грозних суза, свака као љешник; зајекта се као мало дијете, па се опрући уза своју чаробну палицу, и преснијети се. На миг књажев притрче перјаници те га умпју хладном водом и поврате себи.

Пошто се освијести, Мато се начетвори ип једва једвице се диже уза „Баба-Јелу“, приеслони се на њу, подними и уприје очи у кретачу на свом штапу; загледа се у њу дуго, дуго, па тек од једном превали свој и мученички и дивљи поглед на књаза Данила, подиже руку пут њега, и одејечним гласом повика:

— Слушај књаже-господару! Ти мене данас и преби к'о псето, и уби к'о змију, и узе ми образ к'о лупежу на правди Вишњега Бога: он нека ме свети! Али чуј: у књизи вјечне Правде и теби је зло записано. Ти ћеш погинут' од руке свога нај рабријег војника одсад за три године. Више ти живота нема!“ А на оном свијету,