Srpski književni glasnik

2 СРпски КњижеВвНИ ГЛАСНИК.

да само она зна радити око болесника и да би он без ње, сигурно, за врло кратко вријеме, умро. С тога је брзо, на прешу, као мати која има нејако дијете на дому, свршавала све послове, трчала п јурила по кућама као вјетар и чим се дочепала новаца, одмах се журила кући. Узела би, узгред, мало ракије, печена меса и хљеба да га може понудити.

— Ево ме... Ево ме... — викала је са авлијеких врата, упола пјевајући. — Доста сп се начек'о...

Ђури је заипграло срце од радости чим би јој гласе зачуо, али се ппак није хтио одати, него се дурио и мргодио више него обично.

— Кучко никаква, зар ми сада долазиш7 — викао је осорно. — Оставила сп ме овђе к'о пса, а отишла да се скиташ по туђијем кућама, црн ти образ дабили ти црн ..

— Нијесам могла прије, — правдала се Тата, окрећући се по соби као веверица и разгледајући је ли све у реду. — Има се посла овђе-онђе, — настављала. је неуморно, — па док свршим једно, док евршим друго,

прође доста времена... Сахати лете, брате, лете к'о ласте

под јесен, и чини ми се да се у једној кући нијесам нп .

окренула, а сви веле: прошго је сахат... Трчала сам, трчала, уморила се к'о вижла, па се опет, ето, забавила... Послови, брате, послови, а треба зарађиват... Окренем се сто пута док зарадим три-четпри гроша, а не окренем се него једном, док их потрошим.

— Ове ти то џаба говориш, — прекидаше је Ђуро пакосно. — Ти се баш не мучиш млого и лехко зарађујеш...

Тата му на то није хтјела одговарати. Правила се као да га није чула. Пјевајући полугласно, поправљала је неке ствари за које јој се чинило да нијесу у реду, па нехајно, као да се истом сјетпла, извадила би ракиј“, месо и хљеб и понудила га.

— Ех, сад ме нудиш, — љутио се Ђуро, отнијајући из боце. — Нијеси шћела одма, него сад... Кучка си TH, кучка једна, то сам ја давно каз'о..

— То ти је послала... послала ти је једна жена да

e NAIN iva. A. 20. A o JNa

у : ји “ Жена Па

„~

„Paa

ia и