Srpski književni glasnik

—

5 и 2 16 СРпски Књижевни ГЛАСНИК. ТА 8

Но, та човек се не може сасвим ни расрдити на њу, | рече старица и осмехну се задовољно. : | Наједанпут полетеше врата широм и унутра се ушуња дивна једна плавуша, па ће рећи: Ви сте ме само. SS вукли за нос, оче; где вам је тај ваш гост2 — Али у | истом тренутку она угледа витеза па застаде пред ЊЕ |: младим човеком. Хулдбранд се наелађаваше гледајући У ) у дивну прилику и жељаше да те миле црте сасвим пажљиво утуви, јер он мишљаше да му за то даје времена само | њено изненађење а да ће она убрзо после тога, JBOструко застиђена, окренути свој поглед од њега. Али се · деси сасвим друкчије. Јер, пошто је најпре врло дуго = гледала у њега, она приђе поуздано ближе, клече пред з њега па ће, играјући се са златним медаљоном који је · носио на грудима на богатом ланцу, рећи: Ах, ти лепи, љубазни госте, како си то само најзад доспео у нашу злехуду колибу“ Зар сп годинама морао лутати по свету – док једном и до нас не дође7 Јеси ли дошао из пусте шуме, лепи пријатељу — Џандрљива старица не даде му времена да одговори. Она опомену девојку да лепо · устане и да се лати свога рада. Али Ундина, и не одговорив на то, узе једну клупицу па. је намести крај Хулдбрандове столице, седе на њу са својим ткивом и рече љубазно: Хоћу да радим овде. — Стари рибар учини као. што обично чине a с размаженом. децом. Он се. учини као п да не опажа Ундинину неуљудност, и хтеде. започети о чему другоме. Али му то не даде девојка. Она рече: Откуда је дошао наш драги гост, ја сам га. питала, а он ми још није одговорио. — Ја долазим из шуме, ти лепа сличице, одговори Хулдбранд; а она ће | даље: Онда ми мораш испричати, како си доспео у њу, јер се иначе људи ње боје, и какве си чудне доживљаје имао тамо, јер, како веле, тамо не може ни бити 003. Tora. — Хулдбранд се стресе лако, кад се опомену тога, и погледа и нехотице на прозор, јер осећаше у души као да ће се морати отуда искезити на њ једна од оних чудних прилика што их је срео у шуми; али он не ви;