Srpski književni glasnik

24 СРпски Књижевни ГЛАОНИК.

читу тиху и топлу Хармонију 7 Или је, напротив, те ноћи смишљао своју најстрашнију оргију, свој највеличанственији поем Разорења 7

Не, непомичан и нем, у студеној ноћи без неба, поред заглувелих звона, он осети срце празно и мало. У њему не беше више ни Љубави ни Мржње ; у њему беше сада једна студена Равнодушност, као зелено море отрова и жучи. И Мефисто позна тај непознати осећај кога никад није имао ни Бог ни Сатана, и који је само осећај Човеков. Тада Бог Зла увиде сву дубину понижења и осети 'најсвирепији од евих болова.

ЧОВЕК И ПАС.

С почетка је падала танка, ситна, црна киша. Алпијеким путем изнад језера пео сам се те вечери на брег. Киша. је затим неосетно расла, постајала крупња, црња и леденија, а пут је улазио све дубље у мокру помрчину и једну невидљиву шуму. Наличио је на пут који води у други свет.

Наједном се преда мном зачу шум, ход. На малим алпијским колима на којима се носи храна, били су упрегнути човек и пас. Ни један ме није осетио за собом, јер је ноћ била шумна, и зато што су били уморни. Бела пара из њихових уста и са тела дизала се и одилазила у једном заједничком прамену магле.

Кола су напорно одмицала напред. Они су ишли мирно, погнути и задувани. Сваки је од њих мислио евоју миеао, бринуо своју бригу, и вукао свој део терета. У долини су се рушили прљави потоци и шумили кобно.

А када скренуше у помрчину, није се више распознавао човек од пса.

ПРИЧА О ЈАКОМ.

На једном истом ланцу, чврето везани за руке и за врат, била су два робијаша, један јаки и један слаби. Слаби је мислио на ропство и био је тужан, а јаки је мислио на слободу и био је ведар. Јаки је неколико пута