Srpski književni glasnik

a M OVO a

БОЖИЋ.

Слава је врло велики празник у Срба, али пошто једну исту славу не слави цео народ, то је и радост подељена на породице. Божић је пак општи празник сваког Србина, зато о њему и има знатно више узвишене похвале, као: „Нема свеца без Божића“, или: „И птичица у гори Божићу се весели“. Још дивније га уздиже ова народна песма! :

„...Свијетлост се просу из небеса, Разигра се на истоку сунце, Око њега играју се зв'језде, Смирише се горе и планине, Исправи се сва гора зелена,

И у гори увенула трава, Расцвјета се по травици цв'јеће, Ударише многи мирисови Окади се гора и планина;

У горици тице запјеваше,

Све то хвали Бога великога“

И при свем овако силном хришћанском обележју, Божић ипак припада оном удаљеном многобошком времену, кад се у пуном јеку обожавао бог Перун, о коме су и Срби, поред трагова у обичајима, и у томе сачували успомену што у југо-источној Србији по њему радо мушкој деци надевају име „Перун““. Ја сам, по том у масуричком срезу запазио да је то име чак и сад непрестано често. Божић је добио право светковања као Христов рођендан тек у четвртом веку после Христова утврђеног рођења, а то је већ доцкан да се може веровати да је баш тај датум, односно то време, тачно, и

1! Петрановић, Гласник Срп. Уч. Др. ХП, 250. 7 М. Ђ. Милићевић, Краљ. Србија, 316. зе