Srpski književni glasnik

OON M TI LAN

B rodova". "R. 37

замишљају као крв која му је од уједа иецурила. Неки тада пале из пушака на сунце, примитивни народи гађају стрелама, други лупају у бубњеве, бакраче итд., све у доброј намери да поплаше аждаху да се махне сунца...

Шта више по народним обичајима може још више да се приближи правом астрономеком рачунању, почетку зиме, кад је северна половина земље најслабије осветљена. Ево како: Божић никако није усамљен празник и утврђен на три дана. Он има читав низ претходних а тако исто и позадних празничића — једнима отпочне а другима заврши свој циклус божићовања. Па, ако га помакне на тај почетни дан из циклуса, на Ов. Игњата (20 дец.) онда смо се за пет дана приближили тачном астрономском почетку. Главна и карактеристична поворка народних обичаја почне у очи Св. Игњата, а престане на Богојављење (6 јан.) Ми ћемо одмах овде навести један пример из кога ће се видети да се обичаји у очи Св. Игњата врло много подударају с обичајима на Бадње вече, и према томе, ако пристанемо на то да сматрамо овај циклус као нераздвојну целину, онда се сунце још на Св. Игњата почне ослобађати непријатеља и враћати се својим старим путем да озари земљу већом еветлошћу и топлотом, или — бар у то време борба наступа на живот и смрт. У Сиринићкој жупи (у Старој Србији) домаћин насече у очи Ов. Игњата онолико растових гранчица колико има мушке чељади у кући л остави их негде у дворишту, али с оштром наредбом свакоме да их нипошто не дира, а најмање да уноси у кућу. Сутрадан, у јутру рано, прво урани домаћин и, пошто се умије и Богу помоли, изиђе у двориште те узме ону једну гранчицу, и ушавши у кућу поздравља све своје са: „Добро јутро, срећна Нова Година с берићетом !“ Неки веле: „Срећан Игњат, за много година да га славимо и здраво да дочекамо Божић!“ По томе чарка по ватри (баш као што полаженик чини с бадњаком) и кад се „шумка“ (гранчица) мало упали, забоде је у греду, где остане до Нове Године; тек тада је скине и тури под сач те изгори.