Srpski književni glasnik

38 СРпоки Књижевни ГЛАСНИК.

Неки домаћин тада и пшеницом поспе по кући (тако се при уношењу у кућу и бадњак житом посипа). После домаћин и сви остали мушкарци исто тако ураде. Неки пут чељад порани пре домаћина, и ес шумком прочара по ватри. Домаћин их у свакој прилици нечим обдари за честитање. Исти се овај обичај обавља и у врањеком округу и далеко на југ по Македонији.

И по списима црквених отаца“ очигледно се види да је Божић соларног порекла. Лав Велики, у чије су време многобројне празноверице плавиле народ, тужи се како свет још никако неће у Божићу да прославља Рођење Христово него поврат младог сунца.

Проповедници Христове науке врло су пажљиво приводили незнабошце новој вери, и нарочито су пазили да по могућности хришћанске празнике пренесу непосредно на најсроднији незнабошки празник. То се спајање временом показало као врло подесно, јер народ, мада је много шта од своје старе незнабошке вере до данас сачувао, ипак је то тако уткано у хришћанску основу да се само историско-научним путем може да разазна и одвоји.

Сви обичаји без разлике на Бадњи дан дишу још живим дахом непомућеног незнабоштва.

О Бадњем вечеру, међутим, вазда су се трудили и западни као и наши свећеници да га представе као чист хришћански празник, празник пред рођење Христово. Ја ћу овде да наведем како то објашњава наш Џамучина“/. „Кад су пастири ишли на поклоњење рођеноме Спаситељу, понели су му дарове, заклали добра овна, понели хлеба, масла и сира; једни су понели велике бадњиаке, да наложе тамо добру ватру; други су понели сламе да простиру по пећини, а трећи су насекли зимзелене шуме да њом ките пећину, а и српске се куће (у Херцег. јужној)

! Krek, Kinleitung. 8. 583.

2 Славђнћ Божића у Херцеговини, „Србско-далматински Магазин“ за 1866,