Srpski književni glasnik

ду

Боки ИЋ. 39

ките о Божићу брштаном, а где нема овога оно чесвеном, зелеником или ловориком“.

Ако је читалац иоле познат с народним обичајима, опазиће да је Памучина по хришћанском обреду објаснио све главне незнабошке обичаје као да су скроз „хришћански“. Ту видимо „бадњаке“, па „овна“ као печеницу, па простирање „сламе“ и кићење куће „зеленилом“.

Још одавно су књижевници поверовали да је бадњак идол. Ја ћу овде да наведем шта вели о њему један карпатски Рус!: „Вообшце канунљ Рожд. Хр. називаотљ Задунаици Беднимљт или Баднимљ днемљ потому, что †тотЂ вечерљ сожигаотЂ истукана.“ Позната је некритичност и непоузданост Венелинова, али ова му је мисао тачна.

Од српских писаца пише у истом емислу скрадински парох Ј. Јавор: „Наш народ у очи Божића меће на ватру по неколико сирових главња, које зову бадњак. Згодно значење бадњака било би, кад би се рекло да кроз њих хоће побожни наш народ да означи како се некад идолима клањао, а чим је примио хришћанство, верујући у рођеног Богочовека Исуса, у знак да се одмеће идола, а прима се праве вере Христове, баца, у виду бадњака, идоле од себе и спаљује их. Како се ово значење лепо подудара са смислом оноликих дивних песама, које о Божићу наша православна српска црква поје, као: Тебу вочеловђчшуса OT чистна, многобожје идоловљ упразднисл“ и пр.“ —

При свем том што су се многи писци досад изјаснили да је бадњак идол, ипак је то питање још отворено у науци, зато и мислим да неће бити на одмет и моји нови докази за то.

Крекз опет вели, ако га сви знаци не варају, да у бадњаку треба подразумевати бога Перуна, који носи атрибут „стари“, „деда“ или слично.

Зна се за руског владаоца Владимира да је у Хер-

1! ТОрза Венелина, Древнте и нинђшнје Словене. Томњљ П, 138. Москва 1841. :

7] Лворљ, Изасненђ крстногњ имена, Магазин за год, 1863,

3 Ктек, 1. е, 586.