Srpski književni glasnik

40 Српски Књижевни Гласник.

сону, примивши год. 988 хришћанство, одмах по повратку у Кијев, исти идол Перунов, који је негда сам подигао, дотле понизио, да је заповедио — што се и учинило да се Перун веже коњу за реп и да се баци у Дњепар на ужас целог скупљеног света, који је још листом веровао у идоле, немајући ни појма о хришћанетву.

Мени се ово Креково тврђење не свиђа. Јер, кад се узме да је Перун био главни бог, да му кип није обнављан — о томе обнављању стари савремени хроничари ћуте — онда откуда би бадњак могао представљати Перуна Перун је био узвишен бог над боговима, његову се кипу клањаше цео народ, и он беше, тако рећи, бог најмање за цео град (излази да је у Кијеву био само један) па и за већу административну јединицу, а бадњак је идол сваке породице, и има своје место на огњишту, које је у неку руку поред профана значаја за готовљење јела и грејање још и као олтар за богомољу. У овоме смислу огњиште ужива и сад велико поштовање код Словена, особито Срба, али кад бисмо о томе узели говорити, далеко бисмо се удалили у овом намерно скраћеном изводу. Извесно је пак, да се у ствари бадњак у нечему односи на Перуна, али не представља њега. Ако претпоставимо да је еваки дом имао кип бога Џеруна, онда се смемо упитати: зашто онда не оста за бадњак неко произведено име од „Перуна“2

По чему српски бадњак има обележје идола, покушаћу примерима да поткрепим.

Преко воље ваља ми овде бар у главном испричати понешто о Бадњем вечеру, јер ће се одмах видети да се бадњак сматра за жив створ, и то божанске силе, и да му се особита част указује.

Узећу за пример обичај у Драгачеву. Бадњак се сече само од церова! дрвета, и то на Бадњи дан, рано пре сунца. Онај који хоће да посече бадњак, понесе

1 У ком пределу нема церова, секу буков, растов итд. бад-

њак. — Лстребов», Обичаи и Пфсни Турецк. Сербов». стр. 82, наводи да око Мораве у Ст. Србији употребљавају јасен.

оком