Srpski književni glasnik

БОЖИЋ. 41

жита (пшенице или кукуруза) у рукавици. Чим дође до лепа, млада, права дрвета, он навуче рукавице, извади жито из друге рукавице, па њиме поспе бадњак и вели My: „Добро јутро и честит ти Божић!“ Неки то не говори већ три пут обиђе око бадњака „за сунцем“, сипа жито по дрвету и виче: „Ја ћу тебе житом, а ти мене родом и плодом, животом и здрављем!“ У старије време љубили су се с неодсеченим бадњаком и говорили: „Добро јутро, бадњаче ! Мој бадњаче, мој весељаче ; овеселио те Бог и ти мој дом“ — па онда „цмок“ у грм. Бадњак се сече само с источне стране. Пази се да се дрво при падању не заустави на другом дрвету оближњем, него да слободно непосредно лупи о земљу. Веле да то не ваља да буде због лежнице (неке болести), јер ако се заустави, лежаћђе се у тој кући. Тако исто не ваља да се бадњак заљушти, због чега се угађа секиром да се оздо сече. Прва. иверка оставља се од бадњака, зато обично иду по двоје те секу бадњак, јер та иверка не сме пасти на земљу, него један сече, а други рашири крило и хвата прву иверку. Том иверком врачају ово: онај који је донесе, уђе у кућу и пита: „'Ђе вам кокошке носе 7“. па сам одговара, показујући иверком и туца по полици или испод полице — управо где је рад да му до године кокоши пронесу — и вели: „вође кока носи јаја, вође, вође“ и баци иверку на собни таван. Други ту иверку остављају међу кошнице да ројеви не беже; а многи је мећу и међу карлице да се хвата добар скоруп. Оставља се и овршак од бадњака. Меће се у салаш, па у случају какве болести за стоку, гори се и угљен туца и даје стоци у мекињама, а њиме запрећу и василицу. Кад се дрво (бадњак) одсече, пресече се на троје — три бадњака. Трећи је краћи, зове се овр(г)овак, чаркач или жарач (ваљда зато што се њиме преће чесница). Дебљи, доземни крај зове се десни, а тањи леви бадњак. Кад их донесу, прислоне их уз кућу се источне стране, где стоје до мрака. Пошто се стока и сав посао намири, онда се бадњаци уносе, опет у рукавицама, и то овако: онај који унесе