Srpski književni glasnik

49 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

десни бадњак, а њега прво и мора, вели: „Добар вече и честит вам Божић!“ па једном руком прене житом по кући и чељадма, који сви стојећи свечано дочекају бадњак. Једно од укућана одговара: „Бог ти помогао и честит нам Божић!“ и он прека њега житом. Гледају да једно друго превари, тј. грабе ко ће кога пре ошинути житом. Тада се полаже тај десни бадњак, с главом у прочеље огњишта, с десне стране; леви се уноси без икакве церемоније и без поздрава, и полаже се с леве стране. Трећи (чаркач) меће се или до десног според преклада или се прекрети по бадњацима. Сад наступа весеље за децу, јер се зарупци од бадњака намажу медом, па сви прилазе и љубе десни бадњак у зарубац и рекну: „Како ја љубио бадњак, онако љубиле краве телад, овце јагњад, козе јарад“. То и деца изреде и лижу мед. Пошто се то изврши, наступа молитва. Окаде се тамњаном, свећа се воштана прилепи уза зид. После молитве на многим местима сви се ижљубе: ради слоге и да стока љуби свој пород. То се зове мирбожање.

Да заредимо од почетка, шта је све у овом обичају специфично незнабошко.

Прво, онај који сече бадњак, навлачи рукавице и показује већ тиме неку врсту поштовања према дрвету. Друго, обраћа му се као потпуно живу створу: „Добро јутро и честит ти Божић“. Треће, обилази око бадњака „за сунцем“, а гледа да врх на исток падне, чиме се бадњак доводи у неку везу са сунцем, јер оно што се са сунцем на Божић на небу одиграва — да старо еунце тако рећи умре, а ново подмлађено и оснажено да се на срећу људства и природе старим путем врати, и да земљу обаспе исто тако као и пре својом светлошћу и топлотом — то човек у слици хоће да представи и на Земљи, у евоме дому, а на своме огњишту. Као што сунце на небу одједанпут добије сјај и топлоту тако се исто и бадњак, у исто време, разбукти. Можда евет мисли да је сунце врло далеко, да би могло расеплдашити многобројне ситне демоне у његовој кући и на пољу, а то да