Srpski književni glasnik

Bir:OcwoK= BH ЋЕ. 43

ближи идол (бадњак) пре може да учини, а да тада и огњиште освети. После извршеног, можемо рећи, ритуала с бадњаком, сваки бадњаков делић постаје активан и заштитник не само човека, него и његова дома, и стоке, и њиве, и свега иметка уопће. По тој заштитној особини бадњака и свих његових парчета, у њему целом као и у деловима ваља гледати амајлије, које су скроз фетишког значаја... И у овом доказивању примери ће нам најјасније потврдити претпоставку.

У свечаном поступању и утврђеном церемонијалу око бадњака, и других божићних обичаја, где главни задатак испуњава домаћин, мени се чини да је домаћин неки домаћи свећеник. Његовим пословањем и оним што ради његова чељад, постиже се много кад све на Бадњи дан и Божић испадне како треба, ничим непоремећено, па ни злом слутњом на плећци.

За чудо, док је српска хришћанска вера усредесредила сву своју пажњу на Божић, дотле је Бадњи дан сасвим пренебрегла и оставила га готово скроз онаког какав је био у незапамћена времена, дакле са масом празноверица наслеђених ес оца на сина. Шта више, свећеник не врши код парохијана на дому никакав обред на Бадњи дан.

У Миљковцу код Ниша домаћин одсече граничев бадњак. Код куће га исече на колико било комада, па све наслаже на своју нову кошуљу, спусти на њих шаку пшенице, повије их лепо, узме у наручје, три пут 00несе око огњишта, итд. И овим се ништа мање не илуструје, него то да се у бадњаку замишља као људски, или по „подобију човека“ божански створ, који се кошуљом повија, чиме опет се друге стране „повој“ наговештава бадњакову (идолову) младост. Поред тога, што овде идол осећа као потребу да се одене, интересно је да кошуља треба да буде и нова новцита, и то мушка, према чему се може узети, да је и идол мушког рода. И у Сврљигу умотају бадњак новом мушком кошуљом, па га тек тако опремљена. унесу у кућу и спусте полако на огњиште.