Srpski književni glasnik

44 СРпски Књижевни Глаоник.

У старом височком срезу, у оном крају ближе СОтарој Планини, који крај сад припада срезу нишавском, постоји и сад обичај, да се на б'дњак (овако га они зову) баш навуче мушка, најбоља домаћинова кошуља. Имућнији изаберу нову кошуљу а сиромаси се задовоље само са чистом, па макар била пре тога и ношена. Особито је одавање поштовања бадњаку и у томе што га уносе у рукавицама, да га нечистим рукама не би дотакли. Али и опремање, као у неколико и изглед бадњака подсећају много на идола с телом.

У Рисну, као и у осталом Приморју, бадњаци се лепо наките. Девојке и жене из те куће, у коју ће се унети бадњаци, привежу за њих црвену свилу и златан ибришим, а около обавију ловорово лишће и цвеће задену, као да имају посла са живим бићем. При уношењу бадњака у кућу припале се две свеће на вратима, и између њих он се свечано унесе.

У Васојевићком селу Слацку, у капетанији Лијеве Реке, кад се наложи бадњак, онда се на његову „браду“ (овако зову одљуштак од трупца, јер изрично веле да га замишљају као „човека“) метне погача и свакојаког јела од вечере, да ту преноћи. Дакле, у овом случају бадњак се „нахрани“, јер подношење њему јела, у овоме случају је чист жртвени приносак.

У Куманову домаћин подели на Бадње вече воће, и прву прегршт да бадњаку, па тек онда укућанима. У Андрејевици га дарује новцем, итд. Као што треба идола, који живи сличним животом као и човек, нахранити, тако га ваља и напојити и обдарити.

У Приморју“ (а и иначе већином овај обичај широм Српства постоји) кад најпрви бадњак прегори, мушки га прелије унакрет вином, па му напије: „Здрав, бадњаче,

1 Мени јако пада и то у очи што је од периодских ватара, које се уз обичај ложе, једини бадњак, чије је искључиво место само у дому на огњишту (као домаћег идола), а све се остале периодске ватре, као лиле, паљење буништа итд. изврше ван куће.

% Врчевић, Три главне народне свечаности, 25.