Srpski književni glasnik

ви

Bilo ж и RR. 45

мој весели весељаче!“ Овде је интересно што се Србин с бадњаком непосредно разговара, премда ово није једини случај, јер он то и иначе радо чини с природом, на пр.: „Ој Дунаве, водо моја хладна“. У том смислу преливање вином бадњака ваља разумети и код Бука.

„У Црмници онај који унесе бадњаке“ у кућу, наздрави им милојком вина, и пошто сам нације, напоји и њих (полије их)“. — Идоли се увек замишљају са телесним потребама као и човек. Многобројни идолопоклоници и дан данашњи свако вече метну поред идола разна јестива, млека и воде, да се невидовно нахрани.

Бадњакова прва иверка лековита је и благотворна, те се њоме врши као нека корисна враџбина — меће се у млекар да се хвата дебео скоруп. Истуцан угљен од бадњака служи за лек. Пећанке остављају пепео од бадњака, па њиме посипају купус“ кад на њ гусеница навали, и кажу да је одмах „нестане“.

У Брасини (Подрињу) парче од бадњака, што преостане, загашује се од грознице п даје грозничавим од те воде да пију.

У скопској Црној Гори кад дође поп на Божић у кућу треба га бадњаком дотаћи, и тада ће бадњак постати лековит“.

У Шоплуку и Софиском крају“ што преостане од прегорелог бадњака истеше се за заглавке на ралу, па тим ралом треба дете да пооре да град поља не бије.

У Миљковцу од заосталог бадњака праве кретиће, које умотавају белим и црвеним власићем од вуне, за-

1 Српски рјечник, 12.

2 У многим босанским местима, чим се бадњак „привесели“ (метне) на ватру, не зове се више бадњак него весељак. Лилек, Вјерске старине. Гласник зем. муз УП 1894. 3. — Али овде ваља додати да се негде бадњак уопће зове само весељак.

3 Исто овако и у Немачкој посипају сељаци купус пепелом од Бадњег вечера да га гусенице не једу. Јаћи, Ле бдешвећеп Opferg. 954.

4 Кратовалиевљ, Сборникљ, Х1, 178.

5 Ивановљ, Сборникљ, књ. УШ.