Srpski književni glasnik

46 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

боду их у левине (зграде), у виноград, у њиву, и у башту — све ради среће.

Угарци од бадњака задевају се у воћке да боље роде, итд., итд. :

У овим је свима случајевима бадњак прави фетиш, јер му се приписује натприродна снага да може да помогне, ако му се човек умилостиви, или да му одмогне, ако се. по старинском церемонијалу све не испуни. Наш бадњак је природни продукат, али и друге ствари, па и вештачке као кипови (на пр. баш кијевски Перун), слика су божанства, али у тој мери да су самовласна. На пр. скоро украдена казанска икона „Мати Божја“ није била обична икона, као само слика матере Божје, него је и она била више идол с душом јер је чинила чудеса, а то је и до послетка од ње (а не од праве матере Божје) прост свет очекивао. Негде се опет меће на бадњак мед, масло, со, негде се опет погача оставља на бадњакову пању у шуми — што све значи да је храна идолова, мада ће све то јело исто тако осванути као што је и омркло или ако га нестане, извесно су га птице и животиње појеле...

(Свршиће се.) Др. Сима ТРОЈАНОВИЋ.

АНТУН ФАБРИС. (Крај.)

Ш.

Једнога јутра, а баш у присуству Фабрисову, повео се, у кафани на Џилама, разговор међу неким млађим људима о томе који се све писци сматрају као прави писци, као они о којима књижевна критика води рачуна, јесу ли то, на пример, само песници и приповедачи или, сем њих, и други писци. Да би ствар извео на чисто и разговору дао конкретну основу, један од тих млађих људи

eta је

7. пари

„А.

бер

одане

ato (yki EEN

Алаи