Srpski književni glasnik

Да,

„и А

Антун ФАБРИС. 53

неколико месеци после доласка Хрвата на општинску управу у Дубровнику, онда кад је он био највише раздражен против њих, кад је скоро сваки њихов акт нападао! Додајте том пасажу ону честитку скорашњем југословенском омладинском конгресу, па ћете видети како је Фабрис и 1900, и после ње, и пре ње, увек озбиљно желео споразум и слогу са Хрватима. Само, он ту слогу није замишљао платонски, и није хтео да због ње назаренски жртвује битне српеке интересе; он је хтео слогу али чисте рачуне. „Ми смо — каже он у једном чланку (1900, бр. 43) који нам такође, и то врло категорично, сведочи о његовим идејама о споразуму искрени заговаратељи' не само поштена компромиса него праве слоге и заједничкога рада, особито између Срба и Хрвата; али желимо чисте рачуне“. На основу тога, он је увек нападао Хрвате кад год је њихова акција ишла против Срба.

Али сем тих погледа о односима Срба и Хрвата, интересантни су, и нарочито поучни, и Фабрисови погледи на Хрвате уопште, на њих саме. Фабрис је налазио пуно ствари да им замери. Најпре, клерикализам, који је код њих сила, а тако исто и на Приморју, и против којега је Фабрис стално војевао и поставио као девизу свом листу („једна је од главнијех задаћа овога листа, каже он, војевати против клерикализма“)“; тај клерикализам он је сматрао као велику и непосредну опасност, против којега еве што либерално мисли, треба да се удружи. „Једино заједничка акција — каже он (1900, бр. 40) пуним уверењем, јаким речима, одмеравајући сваки израз, тоном човека који опомиње за времена — либералнијех Словенаца, Хрвата и Срба могла би се успјешно борити против коалиранога клерикализма; ...0дсудан час куца, кућа гори, а клерикализам хоће да по-

Т Присталице.

% В. „Дубровник“, 1902, бр. 5. — О клерикализму в. још 1900 бр. 39, 1904 бр. 14, 15, 21, и др.