Srpski književni glasnik

2

ot ub}

ФолклорРнЕ БЕЛЕШКЕ.

луђерима са обеценом садржином причају и без покварено казаних српских речи, али ја мислим да су се оне временом преобразиле и да им се заборавио тај првобитни грчки елеменат у речима, а извор им и повод ипак остају у грчком духовништву.

5.

ВЕРОВАЊЕ У ПРЕМЕШТАЊЕ НЕПОКРЕТНИХ ПРЕДМЕТА.

У једном немачком фолклорном часопису, а у чланку „Чудновато премештање непокретних предмета“, од Виктора Шовена вели се у почетку": „Сваки је чуо о Саза вапја у Лорету. Како легенда тврди, то је кућа у којој је у Назарету становала Дева Марија. Њу је, по легенди, 1291 год. пренео анђео из Галплеје у Терзат у Далмацији, а одатле 1294 г. у једну шумицу од лорберовог дрвета (Јашгеко) код Реканати, п најзад 1295 г. пренесе је одатле на место где је сад. И на истоку има прича о премештању непокретних предмета. Пошто овај мотив још није испитан, неће бити сувишно да еве приповетке такве врсте, које сам могао екупити, овде саопштим, те да тиме скренем пажњу оних који би били у стању да даду прилога за ово питање“, За овим се саопштавају из литературе: шест прилога о покретању п премештању непокретних предмета.

Мотив о покретању непокретних предмета с места на место 'у нас је врло чест. Још кад сам 1899 г. еаопштио у „Караџићу“ (стр. 66) народно предање о Милетиној цркви близу Књажевца, за коју се прича да се пре-

местила с једнога брега на други, што је на месту за-

бележио 'D. Медурић, ја сам у напомени испод тога рекао да „наш народ на много места прича да се цркве могу саме премештати с једнога места на друго“. Прилози В. Шовена дадоше ми повода да саопштим овде неколико прилога из нашег народног припо-

1 Victor Chauvin, Wunderbare Versetzung unbeweglicher Diuge (Zeitschrift des Vereins fin Volkskunde, 1904, crp. 316—320).