Srpski književni glasnik

856 Српски Књижевни ГлАСНИК.

ведања. Сем онога што је можда овде онде о овоме у нас забележено, ја саопштавам још ово:

О манастиру Рачи прича се ово. Још кад су Турци први пут заузели Србију била је под планином Таром црква у којој је лежао ћивот некаквога свеца. Једнога дана нападну Турци на ову цркву, али чим су јој се приближили, она побегне на ону страну Дрине. Турци навале преко воде да је стигну, али чим пређу на ону страну, црква се врати. Турци опет пређу овамо, а црква опет побегне, и тако је неколико пута прелазила, и 'Турци идући за њом у свакоме прелазу су се давили у Дрини а оно што их остане окане се даљег гоњења. Црква се међутим сакрије у густом борју на Тарп па ту п остане, те је то сад манастир Рача. ~

У селу Кални (ерез нишавеки, округ ппротски) прича се да је била црква која се једне недеље за време службе Божје, заједно са евештеником п народом који је био у њој, подигла у вис и прешла на другу страну 'Трговишког Тимока, п ту се заронила у земљу. Верује се да је народ

који је био у њој, још и сад жив и да се чешће чују

људски гласови на томе месту.

Црква у Трнавцима (округ крушевачки, срез жупски) прича се да је била онде где је сад мала црквица у Барини. Код те је цркве етановао црквењак са својом женом. Једном опере његова жена детиње пелене и како је падала киша распростре их под црквеном стрејом. Овим је црква опогањена, те побегне на данашње место, а на старој прквини на Варини подигне неки сељак данашњу црквицу. .

У близини села Чечине у срезу моравичком има брдо што се зове Витлиште. На Витлишту се по веровању сељака јављају духови. Ту је некада била црква, па пошто је нека жена опогани, она се премести на супротно брдо, где се сада позпају неке развалине као да су од цркве. :

BbpwuaHcka pusa у Црковцу (срез бањски, округ пишки) прича се да је првобитно била на месту које се

и је «Ok o “4 ОИ + 2

и okaci

џи

+ 4