Srpski književni glasnik

а ТИЧУ

~

ФолклорРнЕ БЕЛЕШКЕ. 457

зове Селиште и где и данас стоји дрвени крет, као знак да је ту била црква, па се преместила онде где је сад.

Црква Св. Богородице у Тешици. (срез моравеки округ нишки) сама је дошла на место где је сад.

Икона Св. Богородице из цркве у селу Велики Крупац (у срезу нишавском, окр. ппротском) сама је отишла на место где је сад Суковеки Манастир'.

Оваквих приповедања о премештању непокретних предмета има још много у нашем народу.

6. “O. HI: T,

У „Српском Рјечнику“ Вука С. Караџића, код речи снајет има овакво објашњење: „“ ипа т. (јуж.) дег Бгапа im Getreide, uredo, ef [ујде 9] главница [1]: Од шенице се може снијет претворити, а од снијети шеница“.

Код речи снет (ист.) и снат (зап.) упућује Вук па реч снијет.

У Вуковим „Српским народним пословицама““ налази се под бр. 6812 пословица из Црне Горе: „У свакој шеници има снијети (љуља)“. ;

Но сем овога, реч енит има још једно значење. Др. Милан Јовановић-Батут наводи ово значење њезино: „Дете у снијет (Црна Гора), т.ј. бреме које је за време ношења 'угинуло или се у наказу претурило ; заметак који се није лепо развио“.“ |

Ја сам у Нишу забележио слично значење речи снит. Тамо се верује и тврди да има чудноватих порођаја при којима породиље, уместо да роде дете, роде нешто налик на миша или јежа са чупавом или крутом длаком, што чим изађе из породиље почне да скаче и хоће да се врати у породиљу. Због тога бабица и при-

гМ. Ђ. Милићевић, С Дунава над Пчињу, Београд, 1882. стр. 50—51. “ з Издање од 1900 г. 3 Грађа за медицинску терминологију, Нови Сад. 1887 год. стр. 122. |