Srpski književni glasnik
860) СРпски Књижевни ГЛАСНИК.
рена је ова изложба е изузетним задатком да прослави двадесетпетогодишњицу Хрватског Друштва Умјетности. Према томе могли смо се надати, да ћемо, нарочито овога пута, у главном гледати радове старијих, признатих уметника и чланова лруштвених. Међутим, то се није и догодило. Јамачно се тога да би се избегло понављање које би у горњем случају морало наступити, с обзиром на недавну Југословенску Изложбу која је постављала такође велике захтеве, старији уметници, моментално исцрпени, пустили су младе да говоре за хрватеку уметност. И ми, поематраоци, имамо разлога да будемо задовољни што се овако десило. Нама је, наравно, жао што се на овој изложби никако не сретосмо с прослављеним маестром Буковцем и симпатичним Тишовом, што је Бела Чикош-Стојадиновић био изложио само неколико незнатнијих радова који га ни у ком случају нису могли достојно представити, што је Медовић, кад се пзузме његова позната старија слика „Крунисање Владислава Напуљца“, био слабији на овој изложби него на Првој Југословенској, што Отон Ивековић није имао ни једне слике која би се могла мерити с оном ранијом његовом сликом „На кордуну“. Али, појава младих хрватеких уметника. на овој изложби у већем броју и се више радова него што је то бивало раније, па онда карактер неког нарочитог, грозничавог полета и обнове што дадоше ови млади људи целој изложби, то је оно што нас је овога пута занимало и што нам је пружило пуног, правог уживања. У томе је, поглавито, и вредност ове изложбе, која је у ствари више повремена него јубиларна, која нам је и нехотице више указивала на лепу будућност хрватске уметности него на лепу прошлост њену. С тога ћемо и ми овом приликом почети своју критику с младом уметношћу хрватском.
Млади уметници хрватски — „дечки“, како би то поношљиво казао Хрват, — ступили су овога пута пред · дивну Ладу као нови, млади љубавници пуни снаге и лепоте, пуни жудњи. То је даровит, озбиљан, вредан
БА прија! с Ре Ovih
i
4 | о , не а “ДЕДУ NI
Ер JONA
фи не aj ii
њи ez a
MT Ko. OT abb,