Srpski književni glasnik

8692 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

цање. Море се уткива у све мисли његове и сва расположења. Као вековни Приморац који је с његових обала: очекивао сунце и пратио месечев пут, који је на њему први пут заволео, који је годинама слушао како с њега допире мирна, отегнута песма сентименталног земљака што иде за својим послом — у рибање, или преноси тешки товар — Видовић је у мору видео свој свет. У већини његових радова главни предео је море.

Најбољи му од свију на овој изложби јесте она особито лепа, јутарња марина „Град се буди“. Кроз свежу, провидну ноћ што нестаје у мору пробија се бледа полусветлост јутарња с недогледног зреника, и својом танком, ермастом измаглицом облива обале и град. Један снажан, светао трак потонуо у море и презива се. Кроз прозирну полутаму осећа се свежи дах живота. Узнемпирене барке и бродови се димњацима већ остављају своје лепезасте трагове по површини морској. И-на обалама се назире неки покрет. Свакако „град се буди“. Ова. слика, поред одличног цртежа и пуног, хармоничног колорита у једном особито пријатном, дискретном тону, има нешто што се не може описати, нити довољно похвалити. То је оно пробијање светлости, онај покрет боја кроз јутарњу, влажну полутаму — фантастична. борба у ваздуху, борба светлог и тамног етра, борба најфинија HM најнсжнија која до човека у опште допире, п која га буди из ноћног заноса. То, п особита утанча- | · ност у оном лаком, ваздушастом нипансовању боја, интиман и искрен акценат на овој елици, поред осталих врлпна, чине је једном од најбољих на овој изложби.

С оваквим су особинама, у већој или мањој мери, и остали Видовићеви пејзажи с мора. „Кедотев“, „Иза киле“, „Послије рибарења“, „Јесениа“ п „На занаду сунца у Спљету“, све су то особито добре слике. Свуда оно тужно, суро, кишно небо. Свуда онај влажни прозирни ваздух мореки п оно интимно лелујање, огледање, преливање боја до најфинијих нианса.

„Кедшез“ по „Опустјели двори“, две слике е јачом |