Srpski književni glasnik

684. Српски Књижевни ГлАСНИК.

јет“. Једна слика представља једно запуштено двориште, ограђено високим зидинама и кућама, а друга, једну у-

лицу у перспективи, с малим, ниским кућицама и понеким

чемпресом. Свеже и јаке, светле боје на овим елпкама, њихова перепектива, и она утанчана хармонија показују да Видовић има веома развијен осећај за боје уопште. После, цртеж је на овим сликама одличан. Али, ппак смо осетили да је и сам уметник радећи ове ствари био мање загрејан. Није чудо што смо и ми код њих у главном посматрали манир.

Техника Видовићева коју је применио на свима 0сталим радовима, много је природнија за њега и оригиналнија. То управо п није нека нарочита техника. Неусиљено п непосредно метање боја у облику веома финих, провидних млазова п мрљица, јако осећајно уједначавање њихово и сливање у један природно елегантан, повучен тон, ето то је тајна Видовићеве примамљиве технике. Скуп лаких потеза кичице једног искреног и озбиљног уметника, које у први мах и не опажамо а који нам откривају најтананије покрете душевне.

Видовић је поново успео да нас подсети на високу културу која је негда обасјавала лепе далматинске обале.

Други млади уметник којп нас је својим брзим напредовањем пи успехом изненадио, Томислав Кризман, изложио је овога пута прилично знатан број радова. Поред веће слике „Зима“, коју је био изложио и на Првој Југословенској Изложби, и поред готово свију оних пејзажа и литографија које смо онда видели, сада је послао још две веће, замашније ствари, „Мртво лишће“ и „Последње сунце“, уз велики број нових пејзажа п студија. Кризман је, понављамо, овога пута био врло богат.

Но значајније од тога јесте што је он за ово време .

веома осетно отишао напред. „Последње сунце“ а нарочито она друга лепа фантазија, „Мртво лишће“, дали су нам повода да донекле променимо своје мишљење о Кризману, мишљење које смо стекли приликом Прве Ју-

a 5: 5

, 4 = |

ле ње је С

„MIO i ita. Moka

Њу Ри