Srpski književni glasnik

ша. у

УметНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 265

гословенске Изложбе! а које није било непохвално. Ипак нисмо тада довољно лепо мислили о овом особито симпатичном, младом уметнику.

„Мртво лишће“ је учинило на мене за чудо јак и пријатан утисак. Ова алегорија позне јесени, кад лишће пада под последњим благим поветарцем, још је боља, доста боља, од његове добре раније алегорије „Здима“, о којој смо говорили у критици на Прву Југословенску Изложбуг. Није ту цртеж оно што је добро, или богат-

ство колорита. На против, цртеж би могао бити и бољи

а колорит пунији, форме на лицу и рукама оне фине, лаке женске фигуре, што се носи кроз лишће које пада, могле би бити израђеније; и тада би слика изгледала мање декоративна. Оно што вреди на овој врло импресивној слици то је покрет поменуте женске која треба ла представи на човеку ону појаву што у природи одго-

вара појави „мртвог“, пожутелог лишћа које пада. Овај „изнемогли, сањиви покрет женске ваздухом понесене,; па

израз оног последњег. пријатног, мртвачког заноса на њеном просушеном, пожутелом липу, и оно лелујање њеног тела под жутим гранама с којих отпада суво лишће, све је то тако осећајно, тако искрено урађено да сам остао пред овом сликом дубоко дирнут. Чак и онај мало неприродни покрет леве шаке, која је, очевидно, слабо нацртана, јако доприноси општем изразу ове фигуре. Њена. ' забачена глава с оштрим цртама и танким формама, као да су од сува лишћа, с великим, затвореним очима и бледим уснама на којима лебди неко самртничко усхићење, представља главну вредност на овој елици. Над овом фигуром, у црној, лакој хаљини, и око ње, повија се и пада суво „мртво лишће“.

Колорит је на овој слици топал, пријатан, п ако мало једноставан. Међутим је композиција, као што смо видели, одлична. А замисао, — она пуна, алегорична

! Потписани је писао о Првој Југословенској Изложби у » Сло венском Југу« бр. 38, 39, 41—44 за год. 1904 и бр. 5, 6 и 7 за год. 1905. % „Словенски Југ“, број 1 (од 1 јануара) за ову годину. 55