Srpski književni glasnik

КОРЕ НКОВБОСИЈЛ. (Кра).)

У. О КРЕНКЕБИЛОВУ ПОТЧИЊАВАЊУ ДРЖАВНИМ ЗАКОНИМА,

Кренкебил, кад га поново одведоше у затвор, седе на своју привезану клупицу сасвим зачуђен и задивљен. Он ни сам није поуздано знао да су се судије превариле. Суд је од њега сакрио своје унутрашње слабости под величанством форми. Он није могао веровати да он има право, противно судијама чије он разлоге није разумео : било му је немогуће да замисли да може што нетачно бити у једној тако лепој церемонији. Јер како није ишао ни у цркву, ни у Елизе, он није за свога живота видео ништа тако лепо као ово суђење. Он је добро знао да није казао: „Омрт кравама“, а што је био осуђен на петнаест дана затвора што је то викао, то је, по његову мишљењу, била једна узвишена тајна, један од оних предмета вере, које верни усвајају не разумевајући их, 'једно откровење нејасно, сјајно, божанствено, достојно обожавања и страховито.

Овај је сиромах старап признавао да је крив што је на неки тајанствен начин увредио позорника 64, као што дечко који учи катихизис признаје да је грешан због Евиног греха. Пресудом му је казано да је викао: „Смрт кравама!“ Значи дакле да је викао: „Смрт краавма“, али, на неки тајанствен и њему самом непознат начин. Био је пренесен у натприродни свет. Његово суђење је било за њега његов апокалисе.

Као год што није схватио преступ исто тако није имао ни јаено мишљење о казни. Његова осуда изгледала му је као какав свечан и величанствен обред, засењујућа ствар која се не може разумети, која се не