Srpski književni glasnik

596 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

јале' у мрко зеленој боји рђе којом је време превукло целу статуу. Ове сјајне очи стварале су извесну илузију која је подсећала на стварност, на живот. Ја се светих што ми је рекао мој вођ да они који је гледају морају да оборе очи пред њом. То је било поготову истина, и ја сам био љут на самога себе што сам се осећао некако неугодно пред овим бронзаним лицем.

— Сад пошто сте се доста дивили и потанко све разгледали, драги мој колега у старудијарству, рећи ће ми мој домаћин, да отворимо, ако хоћете, научну конференцију. Шта велите о овом запису, на који још нисте · ни обратили пажњу 7

Он ми показа цокл статуе, и ја ту прочитах ове речи:

Cave атопеш,

— Quid же, дос зтег запита ме он трљајући руке. Да видимо да ли ћемо се сложити о емислу овога cave amantem. :

— Па, одговорих ја, има два смисла. Може се превести: „Чувај се од онога који те воли, немај вере у љубавнике“. Али, у томе смислу, ја не знам да ли би сауе атапкет било добро латински речено. Гледајући ђаволски израз ове жене, ја бих пре помиелио да је уметник хтео да гледаоца стави на опрезу од ове страховите лепоте. Ја бих дакле превео: „Чувај се ако те она воли“.

— Хм, рече Г. од Пејрехорада, јест, и такав се смисао може допустити; али, немојте ми замерити, ' ја. више волим први превод, који бих мало допунио. Ви знате љубавника Бенериног 7

— Има их више.

— Да; али је први Вулкан. Зар се није хтело рећи: „Покрај све твоје лепоте, твога презривога израза, твој ће љубавник бити један ковач, један гадни ћопа 2“ Дубока лекција, господине, за каћиперке !

! Шта велиш, велеучени г Пр.