Srpski književni glasnik

ИлскА ВЕНЕРА. ; 897

Нисам могао а да се не насмешим, толико ми се објашњење учинило натегнуто. ,

— Страшан је тај латински са својом збијеношћу, приметих тек да не бих морао формално противречити своме домаћину, и измакох се за неколико корака да бих могао боље посматрати статуу.

— Станите, колега! рече Г. од Пејрехорада ухвативши ме за руку, ви нисте све видели. Има још један запис. Попните се на цокл и погледајте на десну руку. Говорећи тако, он ми је помагао да се попнем.

Без много цифрања ја се обиснух о врат Венери, на коју сам почео сасвим да се навикавам. Чак је за тренутак погледах очи у очи, и тако из близа учини ми се још злобнија и још лепша. Затим приметих да је на руци изрезано неколико слова античкога курзивнога рукописа, како ми се учинило. Помоћу наочара ја просрицах ово што иде, док је Г. од Пејрехорада понављао сваку реч за мном, одобравајући ми рукама и гласом. Ја дакле прочитах :

Veneri turb-ul... Епеусће5з Мутго imperio fecif.

После речи (пгђи] у првоме реду, учинило ми се да је било неколико истртих слова ; али је бит ђи1 било сасвим читко написано.

— Што ће рећи... запита ме мој домаћин сијајући 'од задовољетва и емешећи се лукаво, јер је мислио да се нећу лако извући из онога turbul.

— Има једна реч коју још нисам могао да објасним, рекох ја; све је остало лако. Евтихее Мирон принео је ову жртву Венери на њену заповест.

— Дивота. Али (штђи], шта ћете с њим 7 Шта је turbul?

— ТитЂђи! ме много збуњује. Ја узалуд тражим какав познати епитет Венерин који би могао да ми прискочи у помоћ. Но, шта бисте рекли о бптћијен(а 7 Венера која узнемирује, која узбуђује.. Ви видите да ја