Srpski književni glasnik

900 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

— Ах, како се одмах види да сте писали романе! узвикну мој домаћин пружајући ми руку да сиђем. Не, господине, то је дело из школе Миронове. Погледајте 'амо пзраду, па ћете и сами видети.

Како сам себи поставио за правило да никад не терам мак на конац с тврдоглавим археолозима, ја, тобож убеђен, оборих главу и рекох:

— Лепо дело!

— Ах, Боже мој, повика Г. од Пејрехорада, још једно вандалство! Мора да су се потегли каменом на моју статуу!

Био је опазио једну белу белегу мало више "од груди Венериних. Ja приметих сличну белегу и на претима десне руке, које је, како сам помислио у тај мах, морао додирнути камен летећи, или се једно парче одвалило од њега при удару и одскочило на руку. Испричах своме домаћину о нападу којп сам и сам гледао и о брзој казни O. Он се слатко cMecJao, и, упоредивши шегрта

Диомедом, пожеле му да види, као и грчки херој, све своје другове претворене у беле птице.

Звоно за доручак прекиде овај класични разговор, и, онако исто као синоћ, ја сам морао да једем за четворицу. Затим дођоше закупници Г. од Пејрехорада; и док је он саслушавао једнег по једног, његов син ме одведе да ми покаже интов који је купио у Тулузи за евоју вереницу, и за који сам ја, разуме се само по себи, говорио да је диван. Најзад уђох се њим у коњушницу, где ме је држао по сата хвалећи ми своје коње, износећи ми њихово родословље и причајући ми о наградама које су однели на окружним тркама. Напослетку пређе на разговор о својој заручници, с разговора о једној чилашастој кобили коју је био њој наменио.

— Видећемо је данас, рече. Ја не знам“ да ли ће се вама учинити лепа. Вас у Паризу тако је тешко задовољити; али овде и у Перпињану, сви налазе да је дивна. Што је главно, врло је богата. Њена тетка из Прада. оставила јој је своје имање. Ох, ја ћу бити здраво срећан.

а А а а и АЕ 2 ва,

o A SON A | р в