Srpski književni glasnik

999 СРпски Књижевни ГлАСНИК.

„Да они не леже изван њега, но баш у њему 'амом, то му беше јасно. Он искрено признаде сам себи, да то није хладноћа која је потекла из делатности ума, којом се тако често хвале умни људи,

нити хладноћа самољубивог глупака, но просто немоћ душе, неспособност да прима лепоту, превремена старост, задобивена путем васпитања, неуредне борбе за насушни хлеб и хотелског самачког живота“! (Свршиће се.) Јован МАКСИМОВИЋ.

ФОЛКЛОРНЕ БЕЛЕШКЕ.

7. ОВЕР СЕСТРА, ЈЕДНА ПИГАНСКА ВАРИАНТА СРПСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ.

Давно је већ запажено да у народноме предању балканских народа постоји врло велика сродност, која понекад прелази чак и у идентичност.“ Поређења у овом правцу протумачиће“ у овом погледу многе ствари које данас стоје потпуно застрвене, непознате и нерешене.

Као прилог таквоме поређењу ја сам у „Караџићу“

за 1903 т. (стр. 179—187) изнео једну арбанашку варианту познате српске народне песме Болани Дојчин,“ напоменувши да и Цигани имају исту песму на своме језику.

! »Верочка«. Соч., т. ТУ, 154—157.

2 Види о томе чланак : Die Volksdichtung der Balkanlander in ihren gemeinsamen Klementen, ein Beitrag zur vergleichenden Volkskunde von Karl Dietricćh (Zeitsehrift des Vervins fur Volkskunde aa 1902., стр. 145, 279, 403).

3 Вук С. Караџић, Српске народне ијесме, књ. П (1895), стр. 450—459; Ив. С. Јастребов, Обнчаи и пђени турецкихљ Сербовљ 1889, стр. 62—66; Вардар, календар за 1886 год. стр. 56—58; Hrvatske narodne pjesme, 1, 1896 стр. 302—309 и 576—578.

4 PF. Miklosich, Uber die Mundarten und \Vanderungen der Zigeuner, Kuropas IV, crp. 56 —58.