Srpski književni glasnik

РАЛЕ

ПозоРИШНИ ПрРЕГЛЕЛ. 67

како то Немци, мало немачки, кажу. Шта више, они од ове реформе и од Вагнера датирају, у својим ученим књигама, постанак модерне режије. Мајнингеншки ефекти нису били неочекивани једино с тога што су значили новину, него сами по себи. Нека се замисли, на пример, сцена на фуруму, кад Антоније држи говор над Цезаром, или сцена с народом у Кориолану, или сцена у еудници у Млетачком Трговцу, па ће се одмах добити слика живости, интереса, боје, верности и чега још не, које на тај начин представљени поменути призори имају.

Код Мајнингенаца ти тако звани статисти значе саставни део приказа (то је оно „углобљавање“) и по ефектима који се њима добијају, види се, колико им је важна улога и ако је нема. Ја нисам био ни на једној представи мајнингеншке трупе, али су ми још живо у сећању они стравични узвици и сујеверно бегство народа у четвртом чину Шилерове Орлеанке Девојке, кад сам тај комад гледао, пре петнаестак година, у берлинском дворском позоришту, под управом Макса Грубе-а, мајнингеншког питомца. И то уклањање главом без 0бзирце и ти крици пренеражења чинили би част свакоме глумцу; може се дакле замислити какав је утисак, кад то по плану изведе маса њих, нарочито обучених п руковођених. Па и у том има још детаљних нианса. Не

упропашћују се и не гнушају се еви људи једнако. С тога

се статисте поделе на групе: старци, млади, средовечни, деца, жене, девојчице, бабе, па још ниансираније, по темпераментима : колерични, флегматични, сангвинични, а на челу сваке такве групе стоји глумац и предводи је. У овом последњем лежи још значајнија реформа херцега Ђорђа: вечерашњи Фијеско сутра је, инкогнито, у некој од гомила, што се на листи означују као грађани, племићи, војници, слуге, лопови итд. Сад ће вам слика тако инсценисаног призора бити потпуно јасна.

Антоан, оснивалац париског Слободног Театра, гледајући једном Мајнингенце у Бриселу, похитао је, да о тој ствари, која му је одмах пала у очи, пише Сарсе-у,

5*