Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ пи ПРИКАЗИ. 795

којих пјесник није познат, откриле су нам и трећу „Сибилу“' (пјесма ТУ), а још нам показују, да су се покладне пјесме у Дубровнику и под прозорима рецитирале, (У): Тијем болес ку мори и труд јој задава, дозови нас гори, часом ће бит здрава. и то у вечер (УП): Ето нас пусти свак за худу нашу чес, нег само ови мрак, ки сличан нами јес, љубави, твој поглед помили нашу злед,

само ова тамна ноћ, ку срцем служимо, дала нам јес помоћ... итд.

Г. Колендић је добро учинио што је саопштио ове пјесме и штампао и ако су оне „непристојне“., Жали боже, код нас у Дубровнику има много рукописних ствари, паче и једно читаво дјело једног дубровачког писца прошлога вијека, у рукама оних који, ради „непристојне“ садржине, неће да то угледа свијета, иди — што је горе — угледаће свијета онда кад буду „мало промјењене и ублажене“. Проти овим штетним непријатељима дубровачке литерарне прошлости треба се борити, а у првом реду ми млађи Дубровчани, које боли ово неумјесно натраштво неких власника од неколико дубровачких рукописа. Ове саопштене пјесме, измијењене и прилагођене дубровачком духу, могу имати за изворник талијанске пјесме ове врсте, што је опет тешко одредити. Пјесма 1 могла би имати изворник талијански у Гверинију: „Сапћ сатпаве!Мезећ“ у пјесми „Сапбо де' потпи уесећ! аПесм е ход бол“, а УП у Грачинију „Сап(о де реПегтп! 4' атоге“. Пјесме ПЦ и У прије би могле бити под упливом Чубрановићеве „Јеђупке“, и то у „Трећој Госпоји“, него ли талијанских сличних пјесама.

Фрдано КуУЛИШИЋ.

' у. Рјезте! ћгуанзка ХУТ ујека. 7/артеђ, 1858, П, з,. 11—12, од 1у. Кикијеутса.