Srpski književni glasnik

8 о

Позоршини Преглед. 65

нога п јаднога „Алилује“, заплетенога међу невољама овога света п двема женама, Евиним кћерима, које лажу и варају. Новели је толико трагичности унео у ову слику да је па тај начин ову грађанску драму подигао до велике драме, до јуначке трагедије. Салвини кога Београђани добро познају, врло је велшки глумац, и Отело је једна од његових најбољих улога. У тој улози он има сличан прозор, у коме, између Дездемоне п Емилије, долази до очајања са „женског неваљалегва“, п у том при. зору је врло јак. НПовели, у овој грађанској драми, у призорима е овим женама, даје тај утисак који Салвини даје у Шексптровом Отелу. И све је у његовој пгрп, и увек, било не само истинито и јако у појединостима, но јако п складно у својој целини; све сливено, 663 стршања какве било појединости, без и једног погрешног покрета, без и једне лажне пнтонације. Разуме се да после овога суда није ни потребно да додам да је његово извођење, његова глумачка техвика, беспрекорна, адекватна; његово лице, његове руке, цело његово тело безусловно су у његовој власти. Кад бисмо у две речи хтели обележити Новелпијев дар, могли бпемо рећи да је оп одличан, велики глумац модерне школе, прави, потпун реалист, интелигентан, посматрач, са савртшеном реалистпчном техником, и врло чистим п вазда будним укусом.

Штета је што није могуће псто тако лепо гдворити о Новелијевој игри у љегове две последње улоге, у Шајлоку и Краљу Лиру. У тим улогама су од њега његови гледаоци, нарочато пошто су првог вечера видели с каквим сјајним глумцем имају посла, највшше очекивали. Међутим, на велико наше изненађење, које се с почетка јављало у нама с великим устезањем, али је брзо постајало све јаче п одређеније — Новели је у тим улогама бпо знатно слабији но у првој; оп је, сразмерно према свом велпком гласу, као Шајлок био скоро слаб, а као Краљ Лир само добар. То је било тако као што кажем. Сасвим противно ономе што емо видели на првој предетави, Новелијева игра у последњим комадима није

9