Srpski književni glasnik

66 " Српски Књижевни ГЛАСНИК, _

по готову ни у ком правцу била јаче уметничка, Одмах после првог чина „Млетачког трговца“ (који је био игран као први од та два комада) могло се опазити да Новелијевој игри у том комаду недостаје нека снага, нека поезија, нешто живописно и надахнуто, она дубина узбуђаја, онај романтични полет живописне маште и израза, који су неопходни у романтичној лрами, и које имају романтични глумци, глумци „са челенком на челу“, као што каже француска реч. Новелп је, као што сам рекао, битно, и као што сад додајем, искључиво реалист; он није романтичан глумац ни по једној својој особини, ни телесној ни душевној; ни по изгледу, ни по лицу, ни по стасу (по стасу кажем, не по расту), ни по покретима, ни по гласу, ни по машти, ни по темпераменту. Тако су му баш оне особине које су га чиниле онако савршеним у улози „Алилује“, сметале да то буде п у улогама Шајлока“ и Краља Лира; као цео свет, пи он има мане својих врлина. Све појединости, све стране његове игре у те две улоге потврде су за ово што кажем. Пре свега, ни прва ни друга од тих улога није ми у целини, према његовој игри, остала у памети као израђена, заокругљена пи жива слика Шајлокова и Лирова; обе су биле неодређено оцртане, и ниске у тону, без боје, као оно сликарство које ради „сиво на сиво“. Више још — изузимајући два призора у „Краљу Лиру“: призор кад Лир долази „фантастично окићен пвећем“, п призор „под шатором у француском логору“ — ни поједини призори нису од оних који остају урезани у памћењу као лепша слика, или остављају трат: у успомени као јаче или нежније узбуђење. У „Краљу Лиру“: призори при подели краљевства, у шуми на бури, и последњи, о смрти Корделијиној; у „Млетачком трговцу“: призор препирања с Антонијем, призор кад Шајлок дознаје Џесикино бегство, призор с Тубалом, ве-

лики призор у судници — дакле сви главни призори у тим комадима = остали су хладни, незанимљиви, пре-

терани. Једна примедба коју сам у себи стално понављао за време оба комада, била је да Новели „претерује“.

ај