Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ.

„Навов“ Алфонса Додва У српском преводу. — | Набоб. Париске друштвене прилике, Роман Алфонза Додеа. С пишчевом изјавом. Превео с француског проф. Ал. Станојевић, Београд. Издање књижаре Рајковића и Ћуковића, 1905. 5, 604. Цена 3 динарај.

1877 године писао је Иван Тургењев своме пријатељу Алфонсу Додеу ове редове: „„Набоб“ је најзнаменитија и најмање једнака књига коју сте ви створили. Ако се „Фромон и Рислер“ представи правом линијом ———, „Набоба“ треба овако означити УМУ, и врхове те криве линије могао је достићи само таленат првога реда.“ Велики руски писац, који је дио човек од тананог књижевног укуса и поузданога суда, није се преварпо: у пространом делу Алфонса Додеа, „Набоб“ је једна од најбољих и најлепших књита, једнака или боља од „Жака“, „Сафо“, „Бесмртника“, „Нуме Руместана“ и „Евангелисткиње“. Сав свој редак посматрачки дар, сву своју нарочиту и драгоцену способност да види „лице ствари“, сву ону фину уметничку осетљивост, све своје снажно осећање лепоте, топлину своје песничке луше, моћ живописног и живог изражавања, све оно прекрасно комбиновање поезије пи стварности, нежности и опажања, унео је Доде у овај роман који сваком страницом опомиње да га је писао савестан уметник и велики песник. Као у малоу ком делу овога савршенога стилиста, у „Пабобу“ су све оне блиставе особине једног сасвим „уметничког писања“, онаквог како'су схватали м којим су писали браћа Гонкури. То је стил нервозан, гибак, сочан, збивен, слжиман,

| | ' | · 4