Srpski književni glasnik

204. СРпски Књижевни ГлАСнНИК.

тихој пивници иди кафани за чашом пива и пред гомилом дневних листова. За време мога ђаковања у Бечу (1884-5, 1887-9), кад сам га, као сарадник „Невена“, чешће посећивао, ја сам га више пута затицао при таком одмору од рада у кафани. Неко време, док је седео на Негпајвег(ште!, одлазио је у једну скромну, али живахну и идиличну ресторацију, куда су свраћали на пиво мајстори и калфе из оближњих радионица. Он је волео да види њихова радничка, доброћудна и отворена лица, и њихов

живахан, овда онда и сувише гласан разговор при кригли.

бечког лагербира не само даму није сметао при читању новина, но га је, очевидно, још одушевљавао и радовао. Ту, у каквом кутку кафане, удубио би се наш Змај у бечки ТагђТа , Нову Слободну Пресу, ЕПезелде Ви ег, К1Кепку, НишогпашШвеће Ва ег, Грег ЕЈоћ, бечки шаљиви Игаго, итд., обавештавао би се о оном што бива у свету и у вечно занимљивом и привлачном Бечу, и у исти мах би тражио материјала за своје „Пуслице“, за веће и мање шаљиве песмице у „Стармалом“. Уз то је обично доносио и срп ских, политичких и књижевних, листова од куће, и тако би, при такој лектири, проводио, које пред ручак, које пред вечеру, по два сата, ако не и више дневно. Новине су Змају биле најглавнија лектира у току читаве друге половине живота, ако не и за време целог века. То је исто опазио и не један пут ми саопштио и Др. М. Шевић. Начин живота Змајева у Загребу и у Београду није у многом одетупао од онога у Бечу. Ја сам и у Загребу затицао Змаја пред подне и пред вечеру у кафани за засебним столом, при чаши пива и пред масом новина. Ко је имао прилике пратити живот Змајев у Београду, сетиће се да је то исто песник радио и у српској престоници, где је при пиву и новинама проводио сат, два дневно у „Касини“ на Теразијама и код „Хајдук Вељка“.

гребу је, као што ми је и сам не једанпут признао, живео потпуно усамљено. У Београду му је све друштво био његов кум Др. Милан Шевић, а у Загребу је био скоро сасвим одвојен од света.