Srpski književni glasnik

Књижевни ПрРЕГЛЕД. 297

Пођо је рођен у Кастелу Тера Нова близу Фиоренце 1380 г., али је преко пола столећа живео у Риму, на папском двору, као скриптор и секретар. Отац му је био доброг стања, али допадне сиротиње, те му син Пођо мораде сам повести бригу о себи. Дошавши у Фиоренцу доби заштитника у Статулату, једном красном човеку, те отпоче своје усавршавање у наукама. Отишавши доцније у Рим постаде најпре приватни секретар једног кардинала, а затим доспе у папски двор, где се под Мартином У успне до положаја папског секретара. Ту је под осморицом папа са прекидом служио читавих 50 година, Али му та служба служаше само да га хлебом храни, а према папама и цркви беше Пођо равнодушан Колико је био независан од црквеног гледишта најбоље нам показује његово писмо писано из Немачке о мученичкој смрти Јеронима Пражанина. Да ли је Јероним био јеретик или јунак својег убеђења, Пођа се ништа не тиче, он се диви његовој стојичкој мирноћи с којом иде у смрт и његовој речитости коју је пред концилом изражавао.

Пођо је у својој отаџбини стајао на врхунцу духовнога живота свога времена; њега су пријатељи волели и поштовали и ценили због његовог талента, а непријатељи су га се бојали због велике оштрине. Он беше један од највише читаних писаца свога доба. Његова два писма о Јерониму из Прага и живот у бањи Даргау већ га славним учинише.

Између осталога он је оставио написану на латинском језику збирку приповедака — јасеае, како их је сам назвао, дело које је читано као мало које друго и које је под истакнутим насловом први пут сад у потпуности преведено на немачки језик.

Ове је своје приповетке Пођо средио већ као зрео човек од 58 година, а последњи облик дао им је већ као седамдесетогодишњи старац. Оне су скупљене и записане од разних особа у папском двору. После дневнога "рада, да би се одморили и разонодили од дневних послова, скупљали су се папски секретари у једној тихој