Srpski književni glasnik

Након Двект Година. 253

човјека“, сјећаш ме на моје негдашње обећање, наравно из даљега, притворно, како је и обичај такових жена, а послије у свакоме писму све јасније избија та твоја мисао, па у задњем чак ме тиме и прекараш.. Али ја ти чисто кажем, да се узалуд трудиш да у мени пробудиш оне „лијепе дане“ — како их ти зовеш — нашега уживања; — залуду се трудиш, јер они у мојој души нису се потајали, нису ни увехли: они су мртви, а мртве ти немаш моћи да ускрисиш! Признајем ти да сам неко вријеме с тобом часовито уживао, да сам у заборави спровео неколико дана и ноћи, али ја се на то сјећам као на нешто што се отргло од мене, нешто што за собом ни мириса прошлости не оставља...

Посвема сам се промјенио, а нарочито промјенио сам се прама теби, па кад би сада познавала онакова какав сам, збиља не би ме већ тражила.

Отворено сада идем својим путем, па макар да тај пут нема сврхе... Ето у томе је све!

Сјећаш ли сег

Под изликом да ћеш ми изнајмити собу, довела си ме у кућу. Прве твоје ријечи биле су неистините! Сјећаш ли се: говорила си, како се желиш упознати са мном, јер ме познаш по пјесмама (тада сам писао наивне ипјесмице). Питао сам те са стрепњом, што си мога прочитала; ти си, напавши се у неприлици, хтјела да забациш моје питање... смијала си се, а ја као и увијек одмах попустих, — та ја сам к теби дошао с истом сврхом као што је и твоја била: обоје били смо млади и здрави! Али признаћеш, да сам ја с тобом био искренији и поштенији него што си ти била са својим болесним човјеком, чак ја сам се и прије заситио тебе и твоје страсти!

А сада мп пријетиш да ће свијет знати ко сам ја... n TH TO кажеш! Али ја ти на пријетњу мирно одговарам: ла си била поштена жена, не би била варала свога човјека, и још га не би била варала на онакав притворни начин!

Хтјела си да с њиме за истим столом једем, али ја сам то одлучно одбио; нисам могао тога поднијети,