Srpski književni glasnik

868 Српски Књижевни Гласник,

стража); 26. о катастру; 27. о државној штампарији; 28. о рударству ; 29. о судовима; 30. о имовинским књигама; 31. о адвокатима : 32. о казнпоницама; 33. о жељезницама; 34. о јавним грађевинама; 35. о водама, о улицама, поштама, телеграфу, п т. сл.; 36. о штампи; 57. о удружењима. Многе од података статистичких требало би проверити, на пр. оне о броју Срба по вери, податке о исељавању: они не изгледају много тачни. О законима и судовима, о управним властима и њоховим органима суд је, неповољан, изречен“ свуда: њих има, али свуда неједнако раде, управо они се према политичким приликама владају. О аграрноме питању биће овде засебно говорено: оно није решено још, и ако је главна задаћа Аустроугарске била то. Интересантно је у свакоме погледу забележити да је побројано 19 листова у Босни и Херцеговини, да су од тих листова : 7 латиницом штампани; 6 ћирилицом; > латиницом IH ћирилицом, п 1 на немачком. Сви листови штампани ћирилицом (сем „Бо санске Виле“ и „Мале библиотеке“) добили су допуштење за излажење тек после 1990 године. Листови штампани латиницом, или латиницом п ћирилицом, имају допуштења из осамдесетих годипа, од којих „Sarajevski 86“ још од 1878 године. По броју претилатника највише их има „Српека Ријеч“ (2300), па „ТејаКк“ (2050). По броју друштава (читаоница, певачких друштава, и т. сл.) предњаче Доња Тузла и Бањалука (по 34), Травник (32); у самој вароши Сарајеву има 49 разних друштава.

Податци о привреди, индустрији, занатима и финапсијекој управи биће нешто преувеличани. Податци о војсци и жандармерији, нарочито о војеци, биће јамачно заокругљени у мање цифре што се тиче издатака за војску — а биће нетачно наглашавање да се босанскохерцеговачке трупе издржавају само средствима са буџета босанко-херцеговачкога. Познато је, на пример, да се сваке године мењају гарнизони у Босни, п да су они, нарочпто за последњих година, бивали појачавани. Податци о школама заслужују парочиту пажњу, као и по-