Srpski književni glasnik

Ан A SNA NM, У РАИ“ SAS и

8 Српски Књижевни ГлАСНИК.

Та ја и онако опрати са себе нећу никада невину крв онога човека кога сам својом руком убио. Моја је рука, моја је душа, ја сам сав омаштен људском крвљу, ја сам огрезао у њој и она ме пече и вапије за одмаздом. Нашто дакле да вам умекшавам срца“ То би било одвратно и недостојно. Папротив. Судите ми. Казните ме најстрожије. Утрите крв мојом крвљу. То захтева правда, то захтевам ја од вас, ако би параграФи и противно тврдили. Јер ако ми не будете судили онако како то Moje најунутарњије биће иште, ја ћу морати судити сам себи.

Не, говорим дакле, као што рекох, да вам ублажим пресуде, но говорим једино с тога да вам растумачим овај злочин, да вам разјасним себе и мотиве који ме вргоше у овај понор, шат буде моја слаба, умирућа, али искреном и најтоплијом љубављу прожета реч одјекнула у срцима оних које је маћехинска природа пригонила да преболе све грознице, све немире, душевне вихоре, слутње, сумње и гибања, које сам патио и ја. Јер њима говорим сада. |

Господо! На појединости злочина не могу тачно да. се сећам. Као да ми је магла пала на мозак, ја се тек кроз маглу могу да разабирам. Знам да ме одједном склепташе, знам да сам се отимао и борио и да ме најзад победише, срушише о тле и ударише на руке моје негве и бацише ме у тавницу. ra

Tek Ty, Meby oua xmayiura, AeOema ueTHpu anja, BTa;kHa M M3poBamleHa rBO:;khbeM. M исписапа побледелим црвенилом крви мојих претходника, тек ту. у полутами, оцепџљен од осталога. света, осетих најзад, шта сам учинио. "0

И ја сам испрва мислио да ћу полудети. Имао сам часова када сам махнито рикао, као звеј. и грувао челом , својим о стене, када сам гребао лице своје оштрицама ланаца својих, када сам хтео да учиним крај покору M чуду и боловима својим, али ме чувари задржаше, укјо-

тише — и ја сам се напослетку смијио.