Srpski književni glasnik

;

84 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

била слабуњава, али за наше прилике доста образована, и нешто сентиментална. Веле да је још пре мога зачећа говорила о мени са неком особитом ватром и одушевљењем, и била уверена да ћу бити велики човек.

Посила ме је у својим најружичастијим данима. Отац ми је био унапређен, сазидао M укусно, по материном плану, уредио дом свој и чекао мене.

И ја сам се родио. И већ са рођењем својим уништио сам један живот, живот који ми је вазда недостајао, чију ми топлину накнадити 'нико више није могао.

Кад ми је мати пала у постељу, лечници видеше да

ће, ако мене роди, платити главом, те захтеваху, да ме

још пре порођаја уклоне са света. Отац је био очајан и

молио мајку, да се подвргне операцији. Али она се веле — мирно осмехнула и није хтела ни да чује о томе. Она је била спокојна. јер ју је хранила вера, да тај живот

коме она подноси највећу жртву, мора бити сјајан и ве-

личанствен.

И ја сам се родио и првим плачем својим оплакао сам мајку своју. коју сам ја убио.

Она је умрла, а ја сам почео да живим, да би остварио њене снове. Да ужасне ироније!

Она је умрла, а ја сам доспео под руке њених сестара. И отисци тих женских прстију остали су као дубоки трагови на моме карактеру. Ја то врло добро знам.

Ове су ме пазиле и волеле. Али то није била она жарка материнска љубав, оно душевно сродство, оно богодано проницање и умовање материнског слутљивог срца. HO више суво, догматично васпитање ; MeOCTO грљења — миловање по коси, место шиба — званични прекори и савети. Ја нисам био крв њихове крви, ја нисам био утроба њихове утробе, по само аманет и успомена њихоне сестре.

Ја нисам био њима радост, но украс. Оне ме нису толико волеле, колико су хтеле да се поносе мноме.

Њихова. амбиција није била: упознати душу моју, но

створити ог мене чувена човека који би и њих прославио,