Srpski književni glasnik

ко „ k avi ИЦ шок Х " „ и :: i ЋЕ. . ya о ES AMS O, 94 Cprnckn Hw,„wikRHM TAcHMR. TT OMJ

љубав. Како сам, уосталом, OMO загрејан својим сопственим. стилом, ја сам, при завршетку писма, осећао мало "оне, страсти коју сам се трудио да изразим са сном могућом снагом. Елеопора виде у моме писму оно што је било природно да у њему види: пролазни занос једнога човека који има десет година мање од ње, чије се ерце отвара осећа– њима која су му била још непозната, и који заслужује више сажаљења кего љутње. Она MM одговори са пуно доброте, даде ми љубазне савете, MO уди ми искрено пријатељетво. али ми изјави да ме до повратка гроФа II „ * „va неће моћи примити. и Тај ме одговор узруја. Моја машта, раздражена пре преком, обузе ми цело биће. Учини ми се да одједанпут у свом њеном беснилу осећам љубав, коју сам са задовољством изигравао, Отрчах Елеонори; рекоше ми да је изашла, Писах јој, преклињах је да ми допусти да је још последњи ја пут видим, описах јој болним изразима. моје очајање и кобне планове које ми је уливала њена свирепа одлука, Већи део дана сам провео у узалудном ишчекивању њеног одговора. Свој неисказани бол стишавао сам само непрестано понављајући у себи да ћу сутра пркосити свима тешкоћама да продрем до Елеоноре и да с њом говорим. Увече, добих од ње неколико речи: биле су благе. Учини i ми се да из њих провирује утисак жаљења и туге; али је. она и даље остајала при својој ранијој одлуци. коју ми je | огласила као непоколебљиву. Јавих се поново код ње сутрадан. Бејаше отишла на неко пољско добро, чије име послуга није знала. Чак нису имали никаква начина ни да јој доставе моје писмо. | а Дуго сам непомичан стајао пред њеним вратима, не мислећи више ни на какав срећан случај да је нађем. И. сам сам се чудко својој патњи. Сећао сам се тренутка. када сам себи говорио да тежим само простом успеху, да

је то само један покушај кога ћу се без муке одрећи. Hu NO: мало нисам појимао жестоки, несавладљиви бол који. ми “је цепао срце. Више дана протече тако. Био сам подје=