Srpski književni glasnik

tal: Oe ea i 0 2 VE гас

днако неспособан за разонођење и за учење. Лутао сам непрестано испред врата Елеонориних. Шетао сам по вароши као да сам се на сваком савијутку улице могао надати да ћу је срести. Једнога јутра, у једној од тих шетњи без циља које су служиле да мој немир замене умором, спазих кола гроФа од П , “ „, који се враћао са свога пута. Он ме познаде и сиђе с кола. После неколеко уобичајених Фраза, ја му, прикривајући свој немир. проговорих о изненадном одласку Елеонорином.

— Да, рече ми он, једној од њених пријатељица на неколико миља одавде десио се некакав непријатан догађај, због чега је Елеонора мислила да ће јој њена утеха бити од користи. Отишла је не питавши ме за савет. То је личност којом сва њена осећања господаре, и чија душа. увек у послу, налази готово одмора у пожртвовању. Али њено присуство ми је и сувише потребно; писаћу јој: вратиће се извесно кроз неколико дана.

То уверавање ме смири: осетих да ми се бол стишава. Први пут од одласка Елеонорина могао сам слободно дисати. Њен повратак не би тако брз као што се надао гроФ од П , " ,. Али ја сам се био вратио своме обичном животу, очајање које сам осећао почело се разбијати, кад ме после једног месеца гроФ од П , “ , извести да те вечери Елеонора долази. Како је он много полагао на то да јој у друштву одржи оно место које је њен карактер заслуживао, а са кога као да ју је њен положај искључивао, он је био позвао на вечеру више жена, својих рођака, и више својих пријатељица које су пристале да походе Елеонору.

У мени се успомене поново јавише: прво нејасне,

"затим жавље. И моје самољубље се у њих мешало. Био

сам збуњен, понижен при сусрету жене која је са мном поступала као са каквим дететом. Учини ми се да је видим како се смеши приближујући ми се што је тако кратко

одсуство умирило узрујаност младе главе, и ја сам у томе

осмеху читао и извесну врсту презирања према мени. Постепено се сва моја осећања пробудише. Баш тога дана

ДИО И AP, 95