Srpski književni glasnik

MS А VO alt, O ap Еде ууА “tea

КонстАНТИН Поповић „КАМЕРАШ , 103

комад „слободно преведен“, без назначења из којег језика. 3 la су то драме Коцебуове и које су, морало Ge KO,L GBa– ког тек утврдити, што није био увек лак посао кад се има у виду големи број Коцебуових драма (преко 200) и понајвише прекројени натпис код Камераша. Код неколиких помогле су донекле белешке из неких часописа и податци по пописима репертоара наших позоришта; уосталом, ове — белешке и податци понајчешће су нетачни и недовољни

| Нити је чудно нити је случај да је Камераш нашао

'ницу. И што има преведених позоришних комада пре њега, “већим су делом из Коцебуа. Имаћу други пут прилике још ода покажем, да скоро половину нашег старијег преведеног : позоришног репертоара сачињавају Коцебуове драме. Овоје — разумљиво кад се зна. да је извор нашим преводиоцима још до пре тридесет година био скоро искључиво репертоар бечког Бургтеатра, а у оно време у бечком Бургтеатру нико није имао већег успеха од Коцебуа; у добу од 1790

ON 3650 вечери. Отуда су се разлили на све стране

ње стантин зора, све да и није пошао трагом својих претходника међу Србима, имао је прилике не само као бечки – терезијаниста гледати сваки час Коцебуове драме и ви-

правник у Пожуну м Пешти, сусретао MIO позориштима с њима. Толико оригиналан свакојако није био, да се еманципује од укуса времена и околине, и зато је сасвим природно што је за своје сврхе изабрао баш Коцебуа.

Ја ћу се дуже задржати само код штампаних превода a Камерашевих ; рукописи, у колико сам их могао пронаћи и скупити, долазе у други ред и имају вредности тек као Шаопуна, особито ако су употребљени за приказивање у позоришту.

: ШТАМПАНЕ Књиге.

– Прваз књига Константина Поповића штампана је у Бу-

баш Коцебуа да преводи и прерађује за српску позор-

до 1867 године испуњавали су његови комади у дворском