Srpski književni glasnik

ОцеЕНЕ И ПРИКАЗИ.

поново тек барон Фон Гемл (беште!), враћајући се као врховни комесар Макса Емануела из рата противу Турака, одвукао у Баварску и подарио га 9 јануара 1689 манастиру Готесцелу (близу чешке границе). Ту се задржа скоро сто година, док није 1782 припао у размену за друге књиге манастиру св. Емерама у Регенсебургу. Почетком NIN века, приликом преноса многих драгоцених рукописа из манастирских библиотека у Минхен, доспе тамо и „овај кимелион последњих кнежева српских“, где се и данас чува („Со Уау.“ 4. Тако данас дворске и државне библиотеке избирке у Минхену, Лондону. Петрограду. Москви. Прагу и Бечу, стоје науци на расположењу једном важном граном наше старе културе.!

Трпски псалтир у Минхену красе 154 минијатуре илустративног карактера, које нису избачене на ивицу текста, већ стоје у њему самом, запремајући махом целу ширину стубаца, Слике су оперважене двема црвеним или плавим паралелним пругама, а испод њих се горе и доле протеже једно широко златно поље, тако да слика изгледа трогубо урамљена. Интензивно шаренило боја, при чему преоблађују црвена и плава, и пространа примена злата, којим су савоји и везови одела превучени, јесу наслеђе што га српском минијатурном слакарству додели Византија са Истока. Његову се утицаји живо испољују и на орнаменту, који је овде сложен од преплета лишћа и цвећа, и стављен на основу тако да изазива утисак ћилима. Местимице су по златном грунду расути плаво-црвени цветови, у чему Стжиговески открива персијске мотиве. Не знам колико је TO тачно, али се једно јасно види: да је разлика у пуноћи и богатству између ових орнамената и почетних слова иницијала) врло велика, и вероватно је њих радио сам

писац текста, а орнаменте и минијатуре други.

Т Ову оскудицу наше библиотеке у најбољим споменицима српскога манијатурства, учиниће још осетнијом нестанак оригинала Мирослављевог јеванђеља.

2 У том се од њега. разликује илуминација Мирослављевог јеванђеља, која је срачуната само на орнаменталну страну.