Srpski književni glasnik

ње

64 Српски Књижевни. ГЛАСНИК,

One ce no садржини могу поделити на четири главна круга, од којих први обухвата Давидове доживљаје, други се односи на познато 70 лава жуоу (илустрација 148—150 псалма: Све што дише нека хвали Господа! — Пева луо а!уета то тбу ж00007! . трећи опет пропраћа. икосе и кон Rake химне Акатистос (богродсчино житије. а четврти садржи. сцене из живота. Христова. Потре“но је одмах нагласити да Стжиговски, коментаришући ове минДатуре папоредо с онима из једне копије Београдске. Блблиотеке, сматра све без изузетка као продукат непосредних утицаја Истока на стару српску уметност. Њему је Оријент, и то онај даљни, тајанствени Оријент све и сва. То је онај Петок. који се за време процвата јелинске културе беше притајпо, гомилајући снагу у себи, да једнога дана преко разноврених верских јереси поплћви хришћанску Европу. Стжиговски само заборавља при том. да продирање. Пестока на Запад није лако ишло и да су поједини народи овога последњег имали већ тада довољно културне отпорности. Нема сумње да се и на другој страни претеривало, кад се Рим ематрао за јединога и главног Фактора ране хјиш= ћалске уметности. Противу. те је заблуде стжиговеки ус-

пето заратио у делу Исшок или Рим 7 (1901. али би

успех био много већи, Ma писац избегаваше крајност, Овако тај спис није успео да увери жељени број струч= њака: да је Исток, а. не Рим, преимућствена колевка хришћанске. уметности. Једно је ипак постигао. Улога се Рима не прецењује више, као некад. То је добро. и мада није можда сасвим тачно, ипак је Стжиговеког подстакло на даљу борбу. Он сада доказује да у истој сразмери у којој Риму не припада првенство при стварању хрипћанске уметности, стоји и улога Византије на Иестоку.!

1 Од његових многобројних „прилога, који тзв. византијско питање осветљују скроз новом светлошћу, најважнију су: „Судбина јелинизма у просторној уметности“ („Die Šehieksale des Hel- wi linnismns in der bilđendđen Kunst“. Druck von BH. G. Teubner in Leipzig 1905) и чланак за Мшату у Capujn (Jahrbuch der preussisćhen Kunstнапип!иштаеп 1904). «