Srpski književni glasnik

Оцене и ПРИКАЗИ, DD

Тамошњи би се развој храшћанске уметности извршио и без ње, јер реч „византијски“ треба сматрати као технички термин, пошто је језгро источњачко. Византија беше само посредница између Истока, Баткана и Запада, али то ништа није еметало да многи уметнички споменици никну на земљишту ове двојице под непосредним утицајем Истока. н дошичући сг Визаншијг. Расадници ове уметности јесу манастири централне Мале Азије и Сирије, Синаја и Горњег Мисира. Балкански су народи могли имати директну везу с њима, без икаква посредништва званичне и незваничне Византије, као што је Срби одржаваху под Немањом, Св. Савом и касније. Један од знатнога броја уметничких производа, који стоје у непосредном знаку Оријента. јесте и минијатурни украс овога српског псалтира.

Тако бар Стжиговоски мисли, само што је он овде навлаш — а он понекад. кад му нешто не конвенира, радо то чини“ — превидео чињеницу: да су Срби исто тако, не само под Немањом и Св. Савом, но и доцније. а нарочишо у дсбу посшгнка псалшира, имали блиских додира и са Зспадом — што се баш јасно види и на гдекојој минијатури. Првим двема, које образују неку врсту увода, циљ је да приказом сталне близине смрти изазову у побожна читаоца уверење: да је земаљски живот ташт и пролазан. Па првој „црни човек“, Смрт, пружа младићу Пехар Отрова [1,1], а на другој натрапа један млад човек на Обнажене Кости [1, 2]. У ХТУ веку сва западна уметпост беше наклоњена мистицизму, који је опака и раширена зараза куге само још појачала, а на Фреско-приказу ТриумФа Смрти у пизанском Кампо Санто намери група веселих јахача такође ковчеге с лешевима. Зар није тај мотив могао отуда прећи к нама, но је морао доћи баш из индијског романа о ЈоасаФфу и Варлааму“7 Стжиговски ће пронаћи утицаје Истока и тамо где их нема. Сцене Христова и Маријина живота опомињу целокупним распоредом на Запад, али је њему довољио да, рецимо, на

1 В. приказ Др. Влад Р. Петковића у Новој Искри, за март 190 “ (напомена 92, стр. 94).

о