Srpski književni glasnik

DO Српски Књижевни Гласник,

слици Мудраца. пред. Младенцем |(11Х. 132]. стубовна ар када, којом је радња обухваћена, галичи архитектоном мотиву какве сирске минијатуре, па да је прогласи за месопотамско-сиреку! То cy нетачности које не доликују овом иначе знатном делу из историјско-уметничке области. Заслуга је његова. писца ипак велика, већ и због тога што се на основу његовог обилног материјала могу продужити пепитивања. старе српске уметности.

БОЖИДАР. С. НиколАЈЕВИЋ,.

Kroaten und Serben vou Prof. D. M. Murko (Graz).

Засебно ojuurawnano ma „Osterreichigehe Rundsehanu“ IN, 4. 235—248;

~

У краткоме прегледу изнео је пров. Мурко знатнија питања о. узајамном односу Срба и Хрвата и неке своје погледе о томе, како би требало Аустрија да поправи, да побољша. своју политику према Србима и Хрватима, који се налазе у границама Аустро-Угарске. Нетачно писање различних. аустријских и угарских листића о тим односима и потреби да се наговести значај познавања Срба и Хрвата баш за аустријску политику и њене успехе у тим земљама нагнали су проФ. Мурка да напише ове своје белешке о Србима и Хрватима и да се стави на узвишено становиште објективнога. судије и према једним и другим.

Оп се трудио да покаже, да данашње прилике у зем-

љама ерпсеко-хрватскога племена нису новога порекла, већ

! Којим се правцем, по Стжиговскову мишљењу, треба да крећу та испитивања, најбоље се види из једнога писма, које је имао доброту упутити писцу ових редака. Мислим да се нећу огрешиги о дискрецију и прекорачити границе скромности, ако одатле цетирам један пасус, „Оно, што бих вас лепо молио, састоји се у том : да својим земљацима објасните значај, који за архитектуру поред уже Византије (Упор. „Kleinasien, ein Neuland“, стр 284, где је и ваш сопствени рад цитиран), има прави Исток и за сликарство њихово. Управо, ви бисте требали да на основу мога рада о псалтиру предузмете једну експедицију у Јерусалим, Мар Сабу и Синај, ако сте ради да откријете трагове српске уметности.“

Пе ње 4